MAKEDONSKA BEZBEDNOSNA DILEMA

Evropskoto obedinuvanje uspešno ja razrešuva bezbednosnata dilema na kontinentot. Oslobodeni od stravot za svojot opstanok, koj izvira od neizvesnosta vo namerite na sosedot, denes primarnata zadača na državite na obedineta Evropa stanuva nivniot ekonomski i demokratski razvoj. Barajki odgovor na prašanjeto zošto, eve veke petnaeset godini, ekonomskiot i demokratskiot razvoj ne se primarnata zadača na makedonskata politika, doagam do soznanieto deka našata bezbednosna dilema ne e samo nadvorešna, tuku, pred se, vnatrešna.

Stravot deka ke bidat celosno uništeni od protivnikot e pričinata za žestoka vojna koja što petnaeset godini se vodi megu grupata koja insistiraa na “bugarskoto minato” i onaa koja insistira na “makedonskata segašnost”. Nezavisno dali e “probugarsko” ili “prosrpsko”, deluvanjeto na ovie grupi e nesvojstveno za demokratskoto vodenje na državnite raboti i potsetuva na vreminjata na tajnite makedonski revolucionerni organizacii. Bez megusebna koordinacija i bez bilo kakvo prethodno objasnuvanje pred narodot, protivnicite vlečat domašni i megunarodni politički potezi vo prilog na nivnata kauza. Takvoto nivno povedenie, pak, ušte poveke ja zaostruva bezbednosnata dilema vo čija osnova e stravot od namerite na oponentot: dali, imeno, ke ja odnese državata vo nasokata koja ke znači uništuvanje na edna od dvete grupi.

Vo meguvreme, ova neprijatelstvo vo odnosite pomegu ovie makedonski politički opcii i natamu ke predizvikuva svoevidna bezbednosna dilema kaj Albancite: dali, imeno, del od svojata nacionalna energija da nasočat kon edinstvoto na makedonskata država, ili seta energija da ja nasočat kon panalbanskoto edinstvo. Dilemata, zasega, e rešena taka što ednata politička grupa, barem deklarativno, zboruva vo prilog na “integracija “, dodeka vtorata vo prilog na “dezintegracija “. Dvete grupi se, sepak, soglasni deka na teritoriite na koi što živeat Albanci na Balkanot treba da se viori identično zname i da se postavuvaat identični spomenici na Skenderbeg.

Edna treta grupa, eve veke vtor pat vo kusata istorija na nezavisnata država, nadvor od sekakva demokratska procedura, so sila ne frla nazad vo antička Makedonija. Za naše dobro, se razbira. Prviot pat beše slučajot so znameto od Vergina, denes so imeto na aerodromot na Aleksandar Veliki. Ovaa grupa e proizvod na edno svetsko iskustvo deka koga edna nacija se negira, toa se pravi spored šablonot deka taa “ne e vistinska” nacija, deka e agentura na stranska sila ili deka ne postoela dovolno dolgo. Našiot odgovor e deka modernata makedonska nacija vleče koreni od antička Makedonija. Ima logika i vo ovoj pristap: da se odnesuvaš razumno megu (nacionalistički) ludaci e glupost! Megutoa, ublažuvajki go konfliktot pomegu”Bugarite” i “Srbite” , “antičkite Makedonci” uporno ja zaostruvaat nadvorešnata bezbednosna dilema: ja turkaat državata vo direkten konflikt so, verojatno, najgolemite nacionalisti vo svetot – Grcite.

Vo ovoj triagolnik se odviva političkata borba megu Makedoncite. No, ima edna četvrta grupa vo makedonskata politika koja može da se reče nadnacionalna ili internacionalna. Ja sočinuvaat lukrativni šarlatani, nekoi od niv od svetski format, koi vešto i so neverojatna lesnotija se ufrlaat vo triagolnikot. Za niv bezbednosnata dilema znači – od bezbedna distanca da go sledat rasporedot na silite na domašnata politička scena, so cel “uspešno da se pozicioniraat”. So tatkovsko pokrovitelstvo izmešano so servilnost, gi voveduvaat novite političari vo tajnite na svetskata politika, hrabrejki gi da ne se plašat od blesokot na megunarodnata arena. Ovie naši “stari momčinja”, del od svetskata “mreža na stari momčinja”, gi učat, imeno, deka megunarodnata politika e ušte poskapana od domašnata. Velat deka tamu ne e lesno da se opstane no deka trikovite koi gi naučile vo karierata se garancijata za uspeh. Makedonija ke stane centar na svetot! Ovie šarlatani navistina nema nikogaš da stanat gordost na svojot narod, no za niv toa e sosema vo red: tie i onaka nikogaš ne mislat na narodot. Dovolno im e da se gordost na garniturata na vlast, koja i da bila, zašto nivnata bezbednosna dilema e mnogu personalna.

Da se vratime na triagolnikot: “Bugari”, “Srbi” i “antički Makedonci”. Edna logička razmisla bi rekla deka nema da ima vistinski politički mir vo Makedonija dodeka ovie grupi niz dijalog ne go prekinat neprijatelstvoto, razrešuvajki ja taka makedonskata bezbednosna dilema. Ovaa dilema, imeno, bi bila definitivno razrešena koga tie bi gledale na minatoto so oči polni so razbiranje i prostuvanje. Da, pomiruvanjeto e vo nivnite oči.

Za žal, pomiruvanje nema da ima. Nema da ima pomiruvanje bidejki ako toa se sluči ke isčezne smislata na nivnoto postoenje vo politikata. Zapre li omrazata, političarite ke mora da stanat normalni reprezenti na normalni luge vo eden demokratski ambient. Zatoa, omrazata, taa naša skapocena tradicija, mora da se neguva: omrazata kon “falsifikatorot od Nebregovo”, omrazata kon “makedonoubiecot od štipsko”, omrazata kon “komunjarite”, omrazata kon “bugarašite”, omrazata kon “arnautite”…

Makedonskata bezbednosna dilema izvira od našite glavi, pa ottamu i rešenieto mora da dojde od istoto mesto.