Како преживљавамо велике технолошке господаре

хттпс://иоуту.бе/Бј0нВ0ИР_ОМ

Интернет је вероватно један од највећих изума човечанства – он је тамо поред плуга, тоалета, демократије и Томатан (хуманоид Робот за дозирање парадајза за тркаче дизајниран за борбу против умора. Да, чак смо и то покрили!)

Иако имамо више информација и веза на дохват руке од било које људске генерације пре нас, то нам је експлодирало у лице. Дигитализација је окренула наш свет наглавачке, и веровали или не: није све добро. 

Дигитализација прожима сваку сферу нашег живота. То је као нова индустријска револуција у дигиталном формату, али као и стара индустријска револуција, капитализам је успео да  нас стави на узицу.

Генерални директор хотела Аццорд, Себастијан Базин, описао је то овако: ‘Пролазимо кроз мутацију индустрије – то није само трансформација. То је мутација.’  мислећи на Боокинг.цом, за коју сматра да је преобликовала хотелску индустрију – тенденцију која се може видети свуда. 

Када говоримо о лошим странама дигитализације, Амазон се често појављује. Највећа платформа за е-трговину на свету која је успела да уништи конкуренцију и мерач цене. И како су успели? Недовољно плаћени радници, наравно!, Напорни услови рада и разбијање синдиката су наизглед постали модус операнди технолошког гиганта. Амазонов повећани обим испорука такође са собом доноси много додатног загађења и отпада. Компанија поставља многа етичка, економска и еколошка питања.

Али Амазон није сам. Оне су једна од пет највећих ИТ компанија које доминирају светом, заједно са Аппле-ом, Мета-ом, Мицрософт-ом и Алпхабет-ом (матичном компанијом Гугла). Чак и ако нисте чули за ове дивове, користите их. 

Па како је интернет еволуирао од независних хоби блогера и форума за самопомоћ у данашње велико технолошко лудило? 

Израз Биг Тецх почео је да кружи око 2013. године, када економисти упозоравају да недостатак регулативе може довести до концентрације моћи на дигиталним тржиштима. После финансијске кризе 2007-2008, конвенционални пословни модели су се борили, дигитално оглашавање и малопродаја су извршили штрајк, колонизујући ова поља међу надолазећом генерацијом – миленијалцима.

Израз је добио нови злокобни тон након истрага о Руско мешање у америчке изборе 2016., када је незаконита трговина корисничким подацима дала компанијама могућност да утичу на политичке одлуке.

Јасно је да је Биг Тецх прикупио много снаге. А право питање је: КО држи ту моћ?

У реду, Марк Закерберг не држи сам дигитализацију у својим рукама, али он је 4. најбогатији човек на свету, суоснивач Фејсбука и Мета платформи, укључујући Инстаграм и ВхатсАпп. Он је дефинитивно један од кључних играча у овој утакмици. Други људи које бисте можда желели да пратите су Тим Кук за Аппле, Сатија Надела за Мицрософт, Сундар Пицхаи за Алпхабет и Енди Џеси за Амазон.

Тренутна владавина великих технологија функционише са пословним моделима заснованим на отимању ваше пажње, стварању зависности и продаји ваших података оглашивачима.

Али пажња сада заправо није валута, зар не? Постоји једна једноставна истина за велике технолошке компаније када је наша пажња у питању: Никада неће бити довољно!

Можда би ове компаније требало да иду на терапију уместо да ангажујемо психологе да пронађу алгоритме за стварање још дубљих корисничких прилога.

Па како регулисати моћ технолошког гиганта? САД већ дуго нису вољне да темељно регулишу дигитално пословање. Још 90-их, овај став је имао за циљ да подстакне раст нове индустрије. Данас је то велики недостатак.

ЕУ, међутим, не воли регулативу и предњачи у заштити купаца, подацима и прописима о безбедности, а сада се нада да ће интервенисати у области дигиталне политике још дубље у њиховом новом циклусу.

Овог пута смо отишли ​​у Брисел да седнемо са људима који обликују ове политике – у студију Европског парламента. 

Алице Столлмеиер је оснивач и извршни директор Одбранити демократију. Бивши саветник за политику и дигитални стратег, она сада ради на демократији, технологији и оштрој моћи, такође познатим као хибридне претње.

Цхристиан Ехлер је немачки политичар који је био на функцији члан Европског парламента од 2004. представља Европску Народна странка. Од 2022. године председава скупштинским панелом за будућност науке и технологије, под називом СТОА. Али изгледа да он није стоичан у вези са Биг Тецх-ом, и он је тај који нас је уопште позвао у парламент.

Карен Мелкиор је данска политичарка и одлазећа чланица Европског парламента 2019-2024. Служила је као део Ренев Еуропе , трећи по величини политичка групау Европском парламенту.

хттпс://цба.медиа/684890

&нбсп;
Креативни тим
Река Кинга Папп водитељ

Даниела Унивазо писац-уредник

Мерве Акиел  уметнички директор, Еурозине

Продуцент Сзилвиа Пинтер

Менаџер пројекта Приианка Хутсцхенреитер

Јулиа Собота титлови и преводи

Жофија Габријела Пап дигитални продуцент

&нбсп;

Управљање

Јудит Цсикос финансије

Река Кинга Пап  главни уредник

Канцеларијска администрација Цсилла Нагине Кардос

&нбсп;

Видео екипа 

Вокбок Мултимедиа Студиос у Бриселу

Гергели Арон Папаи фотографија

Постпродукција

Нора Русзкаи видео уредник

Истван Наги главни видео монтажер

Уредник дијалога Милан Головицс

&нбсп;

Уметност

Виктор Мариа Лима анимација

Тематска музика Црипт-оф-Инсомниа

&нбсп;

Водитељ 

Европски парламент у Бриселу

&нбсп;

Везе : 

Томатан, хуманоидни робот за дозирање парадајза за тркаче дизајниран за борбу против умора

Дигитално лидерство против дигиталне трансформације | Нелсон Пхиллипс | ТЕДкХессле

Радници Амазона кажу да се боре да приуште храну и кирију

хттпс://ввв.прессрелатионс.цом/филес /де/прмагазин/прмагазин_1906_ТхеБигФиве.пдф

Надмоћан утицај велике технологије: ризици за тржишта и ваш новац

Друштвени медији утичу на наше политичко понашање и врше притисак на наше демократије, открива нови извештај

Ево шта до сада знамо о мешању Русије 2016. 

Време квалитета , коју вам доноси Биг Тецх

Утицај алгоритама друштвених медија о понашању корисника интернета

Техничке компаније користе „убедљив дизајн“ да нас навуче. Психолози кажу да је то неетично.

Translated by

Co-funded by the European Union